МУЗИКА СПАЈА И ОСЛОБАЂА
„Кад смо племенити, онда смо Племићи.“ – Шекспир
Цркви и музици заједничко име је лепота, а лепота је друго име за доброту, истину и милосрђе. Част и корист, запазио је Херберт, не леже увек у једној торби. Владати самим собом, рекло би се, једина је слобода човека. Добро у човеку могло би бити захвално стрпљењу, истрајности и доследности.
Све људске квалитете и способности потврдио је синоћ, 13.6.2025. концерт гудача Музичке школе „Михајло Вукдраговић“ у Римокатоличкој цркви Свете Ане у Шапцу. КОНЦЕРТ БАРОКНЕ МУЗИКЕ, солистички концерт Немање Петровића, ученика трећег разреда средње школе, класа проф. Милана Богдановића. Похађао је три одсека: инструментални, теоријски и соло певање. Похађао је и мастер часове код признатих професора: Милана Чизмића, Горана Кентере, Марије Мисите. Његова биографија садржи многобројне награде: прве и друге. Млади организатор догађаја радо учествује на хуманитарним концертима и културним догађајима у школи и локалној заједници. Показује радозналост према традиционалним инструментима, класичним делима за хорове, нестандардним саставима и мањим оркестрима.
Извођачи су били професори Милан Богдановић и Љиљана Максимовић. Пратњу, чембалисткињу Јовану Топалов, Немања је открио у Београду, а у програм је укључио студенткињу Марту Јовичић и ученице Музичке школе: близнакиње Оливеру и Анастасију Рељић.Од Немањиних самосталних тачака преко дуа, па дела за четири виолине до наступа свих седам извођача утисак је градативно узрастао до кулминације зачудности пред посвећеношћу младих свему ономе чиме их је уметност оплеменила. Усаглашеност извођача завредела је посебну пажњу и стварала атмосферу каква се ретко може доживети у нашој средини. Програм је обухватао извођење дела Баха, Телемана, Корелија.
Публика од укуса нашла се у жељеном свету различитом од оног иза улаза у цркву. Врхунска музика не бори се за већинско разумевање. У њој нема теорије ни отуђења, ништа слично прокаженим причама и поступцима иза ограде; без лицемерја је и лажи. Она види као дете, без митологизирања и такмичења. Важан је процес, само дешавање је циљ. Она је измештена из опште културе у којој је све замена за нешто. Њен језик је директан. На сцени су се огласили вечни антички принципи у уметности, емоцијом до сазнања и катарзе. Сушта хуманост; нема ничега што обесмишљава човека. Извлачи из човека архетипско. Симбол је сребрна нит, веза биране музике са висинама и дубинама, све до музике сфера. Зато је она надуметност, сама своја, слободна од посредника и тумача, непреводива у свет без Духа.
Млади организатор, Немања Петровић, отвара нова дискурзивна поља, разговор виолина и договор виолиниста, излажући различите теме које мотивишу и активирају музички живот не осврћући се на било шта што није врхунски квалитет у уметности.
Показало се да је Црква Свете Ане била право место за Баха, чембало и гудаче наше Музичке школе. Намеће се идеја да треба очувати стогодишњи културни споменик и да нас је на то подсетио млади диригент мушког хора Абрашевић, Немања Петровић.
Др Анђелка Лазић, проф.