ЈЕДАН ЖИВОТ, МНОГИ КРУГОВИ – ЛИЧНА ФИЛОЗОФИЈА О ИСТИНИ И СЛОБОДИ
Др Анђелка Лазић: Симфонија парадокса
Роман Симфонија парадокса, ауторке др Анђелке Лазић, представља оригинално, интимно и слојевито дело које обједињује личну, породичну и универзалну перспективу. Књига је испуњена симболима, од којих кругови доминирају као метафоре за животне циклусе, породичне и друштвене односе, али и вечну потрагу за смислом. Шестар, као инструмент за цртање савршених кругова, истовремено симболизује ред у хаосу живота и алат за самоспознају у бескрајној белини света.
Сама структура романа подсећа на музику — симфонију живота, где се тонови личних исповести и филозофских разматрања смењују са драматичним и поетским моментима. Ауторка вешто користи метафоре и алузије како би читалац осетио сву сложеност људске егзистенције. Кроз нарацију се преплићу слојеви сећања, митских алузија, друштвених анализа и дубоких рефлексија, стварајући текст који је истовремено личан и универзалан. Књига нас подсећа да су кругови у нашем животу и непрекидна борба између хаоса и реда, али и простор за трагање за смислом и личним миром.
У сржи романа налази се лична исповест ауторке, која је главна јунакиња овог дела. Њена искреност и упорност у борби за аутентичност чине је истовремено снажном и рањивом. Она је жена која се суочава са животним изазовима, традиционалним улогама и очекивањима, али која истрајава у потрази за сопственом истином. Породични односи, са својом сложеношћу и контрадикцијама, представљају не само основу јунакињиног идентитета, већ и извор њених најдубљих дилема. Традиционални обрасци понашања, патријархална очекивања и дуалности између мушког и женског света представљени су с великом дозом осећаја и разумевања.
Аутобиографски елементи који чине основу текста дају му интимност и дубину. Сећања на детињство, породичну историју, али и судбоносне животне тренутке, осликавају сложену динамику између личног и колективног. Породица је овде истовремено уточиште и извор изазова, место љубави, али и борбе. Кроз ове наративе ауторка истражује снагу љубави као основне животне енергије, али и њен потенцијал за опроштај и исцељење. Љубав је представљена као покретачка сила која превазилази све препреке и постаје главни мотив романа – као лек за бол, као одговор на питања и као основа за нови почетак.
Језик романа представља један од његових најснажнијих аспеката. Ауторка комбинује архаизме, народне пословице и савремени израз, стварајући стил који је јединствен и незабораван. Фразе попут „гола истина“ и „баласт непотребних вишкова“ чине текст дубоко лирским, док метафоре као што су кругови и шестар пружају симболичку дубину. Истовремено, суптилни хумор и самоиронија омекшавају тежину тема, омогућавајући читаоцу да се лакше повезује са текстом.
Филозофска разматрања представљају још један кључни елемент књиге. Кроз низ питања која поставља – о слободи, судбини, одговорности и људским изборима – ауторка инспирише читаоце да преиспитају сопствени живот. Где лежи граница између личне слободе и одговорности према другима? Може ли се судбина преокренути? Како прихватити несавршености живота, а ипак задржати наду и стремљење ка бољем? Ова питања, постављена на суптилан, али дубоко резонантан начин, чине књигу изузетно релевантном за савремено доба.
Роман такође истражује теме духовности и метафизике, водећи читаоца кроз разматрања о смислу живота, пролазности и повезаности са универзумом. Тиме се отвара простор за дубоку интроспекцију, док се текст постепено претвара у огледало које одражава како ауторкине дилеме, тако и дилеме сваког појединца.
Поред дубоких и слојевитих тема, текст одише топлином и човечношћу. Упркос свим животним изазовима, роман преноси поруку о издржљивости, љубави и моћи опроштаја. Ауторка нас подсећа да, иако не можемо увек променити околности, можемо променити свој однос према њима. Њено писање је позив на ослобађање од кривице, прихватање сопствених мана и тражење љубави у свим њеним облицима.
Напослетку, Симфонија парадокса није само књига коју читамо, већ књига која чита нас. Она нас позива да преиспитамо сопствене изборе, вредности и односе, али и да прихватимо себе са свим својим манама и противречностима. Ово је дело које ће, без сумње, оставити дубок траг на сваког читаоца, подсећајући нас на лепоту и сложеност живота, позивајући нас да се враћамо њеним редовима, изнова проналазећи нови слој значења.
Др Драгана Дрљачић, проф.