Кад те неко чува у мислима, ти си мисао. Кад те неко чува под капцима, ти си сан. Кад те неко чува у срцу, ти си љубав. Кад те неко чува исписану на папиру, ти си вечна. Кад те неко помиње у молитви и чува у склопљеним длановима док је изговара, ти си све.
Милан Ружић,писац, рођен је 4. маја 1988. године у Чачку. Основне и мастер студије завршио је на Филолошком факултету у Београду на катедри за општу лингвистику. Аутор је књига “Некад неко, негде“ (Штампар Макарије, 2014), ,,Наше су само речи“ (Службени гласник,2017) и ,,Народ за издавање“ (Службени гласник 2019). Запослен је у Андрићевом институту у Андрићграду, у оквиру Одељења за српски језик и стални је сарадник и уредник ,,Искре“ (електронских новина Андрићграда) где пише колумне. Колумниста је новина ,,Печат“ и портала ,,ИН4С“ и ,,Спутник“, а своје текстове такође објављује и у другим електронским и штампаним медијима у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Америци, Русији, Канади…