Фондација Ана и Владе Дивац уз подршку Балканског фонда за демократију одржала је завршну конференцију пројекта „Повезивање: ка већој видљивости организација цивилног друштва“, у оквиру ког је са преко 2 милиона динара подржала седам заједничких иницијатива удружења и медија из Новог Сада, Београда, Крагујевца, Шапца, Лесковца, Смедерева и Житишта. Конференцији су присутвовали и представници Портала 015.
Сарадња организација цивилног друштва и медија има важну улогу у информисању јавности о бројним темама од јавног значаја, за већу видљивост иницијатива у локалним заједницама, али и за скретање пажње доносиоца одлука о проблемима грађана, истакла је на конференцији Ана Кошел, директорка Фондације Ана и Владе Дивац.
Прва тема конференције била је „Видљивост и перцепција организација цивилног друштва у медијима и широј јавности“. Колика је видљивоат организација цивилног друштва и њухива перцепција у медијима и код грађана? Колико се извештава о добрим делима и активностима организација?
О овим темама су говорили:
• Мина Роловић Јочић, Министарство за људска и маљинска права и друштвени дијалог
• Ана Кошел, Фондација Ана и Владе Дивац
• Наташа Петровић, Балкански фонд за демократију
• Милиш Јанковић, Catalyst Balkans
• Никола Крстић, Удружење „Тврђава“ из Смедерева
Ана Кошел, директорка Фондације Ана и Владе Дивац: „У Србији постоји преко 30 хиљада организација цивилног друштва које се баве разним темама од јавног значаја – друштвеним, здравственим, еколошким и многим другим. Међутим, грађани су слабо информисани о њиховим активностима, те смо овај пројекат усмерили ка удруживању локалних организација и медија. Хтели смо да постану видљивији пре свега у својој заједници и укључе грађане у различите фазе и аспекте свог рада и тиме заједнички допринесу дугорочном мењању своје околине на боље.“
Други део конференције био је посвећен једном од горућих проблема данашњег новинарства у Србији, сензационалистичком извештавању о трагичним догађајима попут несрећа, случајева суицида, физичког или сексуалног насиља. Представљена је кампања „Стави се у моје ципеле“, које је покренула иницијатива „За тебе – важно је“ и Психолошки центар за ментално здравље у заједници „Ментал хуб“, један од добитника новачне подршке у оквиру пројекта. Теме о којима се говорило у овом делу панела су: како стати на пут пракси непрофесионалног извештавања о трагичним догађајима попут несрећа, случајева суицида, физичког или сексуалног насиља? Стигматизација, (ре)виктимизација, (ре)трауматизација као последице таблоидног извештавања медија о догађајима који укључују људску патњу и бол. Улога медија у очувању менталног здравља.
Панелисти овог дела програма били су:
- Анне Мариие Алвес Ћурчић, која је након губитка ћерке услед суицида покренула иницијативе „За Тебе #Важноје“ и „#стависеумојеципеле“
- Милица Лазић, Психолошки центар за ментално здравље у заједници „MentalHub“
- Тамара Филиповић Стевановић, Независно удружење новинара Србије
- Модераторка: Тања Шикић (РТС)
По завршетку званичног дела програма, уследило је отварање Фестивала филантропије који је отворио Жељко Митковски, пројектни менаџер Фондације Ана и Владе Дивац. Након поздравне речи, уследио је наступ хора „Music Art Priject“ и Филантропскa шетње кроз Београд, у којој су учесници били упознати са великим добротворима, задужбинарима и њиховим задужбинама у центру Београда. Једна од њих је и Задужбина Илије М. Коларца, у којој је овај догађај и одржан.
Закључци до којих смо дошли након Панела су да су трагедије „тржишна роба“ и да су данашњим медијима(порталима посебно), важни искључиво кликови и шерови. Нико не обраћа пажњу какве последице по породицу остављају такви наслови и такве вести.
Од трагедија се праве ријалитији извештавајући о сваком детаљу неке несреће, не размишља се о томе да тиме можда дајете „рецепт“ особи која је у кризи како да изврши самоубиство. Како је била обучена мајка док јој полиција саопштава да јој је дете извршоло самоубиство НИЈЕ информација од јавног значаја!!!
Имамо добре механизме, професионалне, новинарске и етичке кодексе, али смо шампиони у непоштовању истих. Ми смо креатори медијског садржаја и требало би да имамо елементарну моралну норму у извештавању о оваквим стварима.
Такво стање данас не постији на медијском небу Србије, али зато постоји одсуство емпатије и одсуство сваке одговорности, јер је на хиљаде оваквих, по правилу непотписаних текстова за које нико не може кривично да одговара. Поштоване колеге, како би се Ви осећали да читате текстове какве пишете, када би се тако писало о неком вашем и вама блиском?
А.Перић