Стицајем околности упознала сам несвакидашњу духовну даму, чија друштвена маска не укључује лицемерје и омаловажавање другог. Сусрет је био непосредан, без глуматања. Можда сте је видели на Пинку код Јоване, можда нисте. Водитељка је срачуната на ефекат, актуелно је у жижи интересовања новинарског заната. Кристина (тако се зове) је уздржана, веома одређена и недоречена кад је реч о њеним необичним исцелитељским способностима. Она јенаступила као позитивна вештица, којасе ни ватре не плаши, водитељка је горела, жељени спектакл није изостао.И, било је у емисији све у реду обострано, баш онако како треба.Освешћен човек је ненаметљив.
Свака особина сваке особене особе, а свако од нас је јединствено дело великог Вајара живота, може се описати и потврдити једино чињењем, с обзиром да „од лењости нема веће болести“, па је психа непродуктивног критичара нагрижена одбрамбеним механизмима спремна на све. Она изједа таленте, бисере баца пред свиње.
Кристина је господски уздржана. „Празан клас (нека) високо главу диже.“ Кристина је необјашњива, а одређена. Посматрањем и интуицијом допире до појединачног узрока проблема, а испред таквих открића – болест бежи „као руком однета“. Да ли ће њена рука током терапиједотаћишиацу тачке, понашати се као алатка киропрактичара или грејати биоенергетски, зависиће од њеног пробијања кроз шипражје наше психе и од освешћене намере да се коров почупа.
Интегративна медицина укључује сваку опцију која доприноси исцељењу. Укључује научне методе и технике здравог спектра бескрајног броја пракси, функционалних и зато веома моћних. Библија нам каже да за сваку болест и лек постоји, а налази се по оној народној „Према свецу и тропар“. Наука би била неусаглашена са собом ако не би билабар делимично покриће и за 90% неосвешћеног људског мозга. „Зна знање“ онај ко види и чује мудрост других.Уз наше знање, које је колективно искуство, не можемо бити сујетни.
Кристина је недоречена из најмање два разлога. Није глупа па да заошија у једном смеру, „к’о јуне у обалу.“ Њој је познато да се „човек учи док је жив, а луд умре“. Њој би се могла приписати она народна мудрост: „Не хвалим се, дела ме моја хвале.“ Ко критикује недореченост, нека објасни могућност развитка кад су закључци закуцани.
Уколико бих себе доживела у њеној кожи, вероватно бих говорила отприлике овако: – Да би се осетио човек који нисам ја, потребна је несебичност. Свемоћ није исто што и моја велика моћ добијена на дар од Више силе. Зато искључујем сујету, а подржавам рад на добру другог. Да бих му понудила излаз из кошмара као узрочника бола, трасирам магистралу срце/глава и ослобађам га уза, без педагошких пренемагања и наравоученија. Меком руком треба рушити зидове затвора.
Кристина за путоказе у лавиринтима психе уместо стрелица користи листове расковника, који стрпљиво откључавају једну по једну браву. Мајстор може говорити о занату. Корисник коментарише резултате. Мене је спасла бесмисла, као резултата шока. Тачка ослонца се измакла, остала сам затечена и болесна, с неверицом према било каквој разборитој идеји у корист људскости и будућности. После сусрета са Кристином ишчилели су из груди бес и туга и уступили место смирењу. Известан је био утисак да ћемо се нас две сретатина местима где настаје инспирација.
проф. др Анђелка Лазић