У суботу, 21.маја 2022. године у Прњавору, по први пут је одржано Ходочашће на Цер поводом стогодишњице од подизања и освећења Спомен-костурнице страдалим Прњаворцима. Организатори ходочашћа били су Дејан Васић и Андраш Комароми. Учесници су би пророка Илије у Прњавору. По доласку учесника, прњаворски свештеници Владимир Јаковљевић, Миладин Богдановић и Бранко Станимировић на челу са Црквеном општином Прњавор дали су благослов уз молитву за путнике и поздравили све учеснике. Значајан допринос дао је и црквењак Драган Јокић захваљујући коме порта блиста пуним сјајем.
Након тога, одржан је пригодни програм испред Спомен-костурнице. Почео је интонирањем химне Републике Србије у извођењу десетогодишње Николине Стевић. Програм је водила Емилија Гарабиљевић, а сведочење преживеле девојчице говорила је десетогодишња Тијана Саватић. Учесници су имали прилику да чују о злочинима које су чинили аустроугарски војници над цивилима и децом у Прњавору 1914. године.
По завршетку програма уручене су похвалнице професору Божидару Пантовићу који је насликао икону Прњаворских великомученика, као и прњаворским паросима. Даринка Рајичић, ауторка књиге ,,Прњавор Мачвански 1912-1918″ није могла да присуствује из оправданих разлога и њој ће бити накнадно уручена похвалница у знак захвалности за све што је сачувала од заборава са својим покојним мужем Михајлом Рајичићем, који је аутор чувених књига ,,Прњавор 1″ и ,,Прњавор 2″.
Након пригодног програма формирана је колона на челу са два војника који симболизују војника из 1914. године и војника са Кошара. Иза њих, све време, учесници су носили заставу на којој је писало: ,,Ваша дела су бесмртна“ и ,,Слава Церским јунацима и Прњаворским Великомученицима“. Гости из Лознице увеличали су овај догађај и донели преко 12 застава и барјака наших светаца и славних војсковођа. Колона је кренула према славној планини Цер.
Прва пауза за доручак и одмор била је у манастиру Чокешина. Златан Крсманић је фотографисао током шетње. Пут је прелазио бициклом и трудио се да буде увек испред колоне. У 15 часова стигло се на циљано одредиште – испред цркве Светог Јована Шангајског на Церу где су их дочекали мештани који нису били у могућности да пешаче. Запевала се песма ,,Марш на Дрину“. Милић Васић, Милан Саватић и Милан Милетић припремили су ручак и освежење за све учеснике. Иван Смиљанић је привукао пажњу учесника песмом коју је одгуслао.
Даљи пут и повратак учесници су наставили аутобусом. Обишли су споменик и Музеј церским јунацима у Текеришу. На самом крају уручене су похвалнице свим учесницима и људима који су помагали у организацији.
Учесници су били и потомци Веселина Веселиновића, прњаворског Солунца, унук Жељко и праунуци Лазар и Урош, потомци Прњаворских Великомученика, као и потомак Николе Пејића, чија се фреска налази у Спомен-костурници; страницама ,,Прњаворски незаборав“ коју воде Милан и Иван Миловановић, као и страници ,,Мачвански Прњавор – Мој Завичај“ која се бави историјатом Прњавора и коју води Жарко Јекић. Најмлађи учесник имао је 13 година , а најстарији је била професорка ликовног, 62 године. Поред многобројне омладине и мештана Прњавора у Ходочашћу су учествовали мештани Лознице, Петковице, Рибара, Шапца, Београда, Новог Сада.
Ово је величанствен догађај за наше место. По први пут у историји организовано је Ходочашће на Цер, сви учесници и људи који су пружили несебичну помоћ за организацију заједно су дали подједнак допринос. Сваки појединац је заслужан, сви смо сносили подједнаке трошкове за организацију- Као грађанин, осетио сам одговорност и дужност да подсетим да никада не смемо да заборавимо наше славне претке и људе који су дали животе да бисмо ми данас живели у слободи и одатле је потекла иницијатива. Имамо једну веру, једну земљу, један завичај и на нама је да будемо достојни потомци наших славних предака. Мој чукудеда Иван је дао живот за Србију у Балканским ратовима. Ово је најмање што смо могли да учинимо као мештани Прњавора. Увек ћемо се трудити да следимо наше претке и да никада не заборавимо све оно што су учинили за нас, истиче организатор Дејан Васић.
Прњавор је једино село у Србији одликовано орденом Карађорђеве звезде, а овим достојанственим и добро организованим ходочашћем показује да у њему и његовој околини живе млади људи којих се преци не би постидели. Ти млади људи виде колико је важно поштовати прошлост.