Друга победа младости и лепоте после 108 година на Лиманској ади, речи су организатора догађаја на Лиманској ади на Дрини, Зорана Ђорђрвића, а упућене су ученицима ОШ ,,Вук Караџић“ из Бадовинаца.
С намером да се годишњица велике победе наше војске на Лиманској ади обележи на пригодан и достојанствен начин, Зоран Ђорђевић уступа своје поверење поменутој школи тражећи ученици са својим наставницима припреме пригодан приказ по тексту завичајног писца и пуковника у пензији, Милорада Јевтића.
Драмски приказ су припремале наставнице Ивана Товиловић и Катарина Кулезић кроз Позориштанце које постоји скоро већ четири године. Захваљујући несебичној подршци колектива школе, директорке Јелене Аврамовић, ученици су са својим наставницама са лакоћом и ентузијазмом припремили текст за приказивање на сцени.
Учествовали су ученици: Вељко Бојић, Лука Јевтић, Вукашин Товиловић, Богдан Петрушић, Марко Татомировић, Николина Товиловиловић, Василије Полић, Константин Росић, Анђела Тимотић, Дуња Арнаутовић, Тијана Којић, Сара Паунић, Вељко Давидовић, Александар Ђаковић, Михаило Попадић и Немања Јевтић и наставник Стојан Аничић Оки.
Од разговора момка и девојке преко тарабе до отворене пушчане паљбе, у публици је био тајац. У јеку борбе на Лиманској ади, капетан Топличког Гвозденог пука позива гуслара да не ћути. На звук паљбе надовезују се гусле које је гуслао Божидар Пантовић из Прњавора. Дрина, та племенита међа, како је гуслар назвао, добија завет умирућег војника последњом репликом у приказу: Дрино, чувај моје Топличане.
Да ОШ ,,Вук Караџић“ утиче на континуитет тог завета код деце, утврдиле су и наставнице Ивана Товиловић и Катарина Кулезић у обраћању након драмског приказа.
„Вредности се увек налазе у прошлости. Тамо их треба тражити, а ми имамо обавезу да их чувамо и негујемо. С том намером, ОШ ,,Вук Караџић“ покреће пројекат под називом ,,Водич кроз наше село“, чији је основни циљ упознавање ученика и мештана, као и потенцијалних туриста, са историјом и туристичким потенцијалом нашег села. Овом приликом вас позивамо да се укључите и допринесете раду ученика, тако што ћете поделити са нама фотографије, информације и све за шта сматрате да би требало сачувати од заборава.“ (Ивана Товиловић, наставник енглеског језика)
Наше село је изузетан пример како би локални ствараоци и мештани и образовно-васпитне институције требало да сарађују и раде заједничким снагама на унапређењу квалитета образовања, неговања и поштовања свега оног и свих оних без чијих жртава, рада и стваралаштва не бисмо данас стајали овде.
Слава им и хвала!
(Катарина Кулезић, наставник српског језика)
Човече, ти што мачванском земљом ходиш, ма ко да си, немој да обиђеш ово знамење као нешто безвредно. Застани, приђи овом месту часног војевања за слободу и част отаџбине. Поклони се сенима ратника Гвозденог пука. (аутор: Милорад Јевтић; говорила Дуња Арнаутовић).