Било да певају у цркви, насред улице у Бечу, у Америци, на Коларцу или браћи на Косову и Метохији, „Србски православни појци” су чувари традиције и баштинари духовног наслеђа Србије. А капела састав „Србски православни појци“су протеклог викенда одржали свој традиционални божоћно-новогодишнји концерт у великој сали Коларчеве задужбине у Београду поводом дванаесет година од оснивања овог певачког састава и промоције првог албума који ниси име „Чувајмо своје наслеђе“, што је и слоган састава од оснивања.
„Србски православни појци“ су а капела састав који је посвећен очувањем српске традиционалне музике. У својој дванаест година дугој мисији одржали су велики број концерата, академија, наступа, међу којима се издваја исто толики број великих београдских концерата.
У свом репертоару негују песме првенствено духовног, али и националног, етно и староградског карактера, а пред београдском публиком су, између осталог, извели песме: „Пећка кандила“, „Сузе Косова“, „Вила са Кошара“.
„Појци“ су се окупили 26. новембра 2011. године када су четири пријатеља, колеге са Теолошког факултета, решила да даром за песму који поседују улепшају црквена богослужења. Како је идеја расла, ширио се спектар песама, а како је расло ангажовање овог састава, тако се и број чланова повећавао.
Данас броје десетак чланова међу којима су поред теолога и професори музике, правници, филолози, комуниколози.
Кад „Српски православни појци” запевају „Сузу Косова”, као да се вишевековна страдалачка бол српског народа слије у једну заједничку сузу, јединствену молитву за српски народ. На тренутак, читава Васељена стаје. Било да певају у цркви, насред улице у Бечу, у Америци, на Коларцу или браћи на Косову и Метохији, они су чувари српског наслеђа. Својим репертоаром негују песме првенствено духовног, али и националног, етно и староградског карактера, са намером очувања и представљања српске традиционалне музике. Посебан акценат у свом раду стављају на оживљавање родољубивих песама које сведоче о српским јунацима свих векова и крајева, од цара Лазара до јунака нашег времена, са Кошара.
За дванаест година постојања, одржали су бројне концерте у земљи и иностранству и шест великих београдских концерата у Коларчевој задужбини, уз благослов блаженопочившег патријарха српског Иринеја.
На концерту у Коларчевој задужбини, поред стандардног репертоара, премијерно су извели и неколико нових нумера са свог првог албума, које су компоноване у духу старог времена, а говоре о српским јунацима, великим личностима из нашег народа, као што је песма о блаженопочившем патријарху Павлу. Представили су и нову песму о генералу Вељку Раденовићу, команданту специјалне полицијске јединице у Призрену.
Међу многобројним признањима издваја се и орден Вожда Карађорђа Епархије шумадијске, који им је уручио Његова светост патријарх српски г. Порфирије, августа 2021, на дан када се прославља Деспот Стефан, недуго затим, септембра, 2021. уручен им је орден Вожда Ђорђа Стратимировића. Ту је и признање Министарства културеи информисања „Културни образац”, као и орден 63. падобранске јединице.
Упознајте Србске православне појце: Емисија „Културиста“, аутор – Бошко Козарски
Обележавање 20 година од НАТО агресије
„Српски православни појци”, дали су свој допринос и у обележавању 20 година од НАТО агресије на нашу земљу. Снимили су компакт-диск под називом „Трилогија са Кошара”, (аутор песама је Невен Милаковић, композитор Саша Поповић Вук). На тај начин битку на Кошарама представили су са уметничке стране и песмом сачували од заборава херојски чин младих људи према својој отаџбини.
За дванаест година постојања, направили су и подмладак, организовали кампове српске традиционалне музике, основали бесплатну јединствену музичку школу етно и хорског певања за особе од 12 до 60 година и основали први српски интернет радио српске традиционалне музике „Деспот српски”, посвећен утемељивачу Београда, Светом деспоту Стефану Лазаревићу. На овај начин желечи да се у целом свету сазна за Деспота Стефана, са жељом да га прослављамо како и доликује једном витезу, Србину, православцу, песнику и државнику.
Од најважнијих пројеката у којима су учествовали морамо издвојити учествовање у снимању другог ЦД-а за обнову манастира Ступови као и снимање ЦД-а са корачницама за Војску Републике Србије. У сарадњи са градом Суботицом су 2018. године у 11 суботичких основних и средњих школа држали предавања о српској традиционалној музици и националним симболима, а 2019. године одржали свој Први камп српске традиционалне музике у истом граду. Наредне 2020. године одржан је Други камп српске традиционалне музике, а по први пут је организован и Хорски камп у Суботици.
Такође, у сарадњи са општином Барајево и Центром за културу Барајево по Васкрсу 2018. године су започели рад са средњошколцима из те општине и формирали свој подмладак коме се прикључио и велики број талентоване деце из других општина и градова. Децембра 2020. освојили су прво место на фестивалу „Први тон“ у категорији етно групе.
Свој дугогодишњи рад су крунисали отварањем јединствене школе што се тиче музичког образовања, а то је бесплатна школа етно и хорског певања за особе од 12 до 60 година.
Планови за скорију будућност су концерти по целој Србији, а посебно у Призрену. Жеља ове групе младих ентузијаста, а уједно и невероватних певача је да у будућности улепшају што више црквених, али и световних манифестација.
Слава Србски православних појаца је Света Тројица – Духови, јер све што раде, раде у славу Божију.
„Српски православни појци” својом музиком поручују: „Чувајмо своје наслеђе, носите у себи и чувајте дух својих предака.
Идејни творац и оснивач саставa „Српски православни појци” Марко Качаревић, дао је изјаву ексклузивно за портал 015 и изразио наду да се један овакав спектакл ускоро организује и у Шапцу.
Овај спектакл је повратак извору, повратак коренима, повратак себи. Немогуће је у једном чланку и пар видеа описати доживљај њиховог концерта. Тако изгледа предворје раја, благодат Божја. Чувајмо своје наслеђе, имамо га у изобиљу. Србски Православни Појци управо то раде 12 година, чувају наслеђе и баштине традицију. Њихов ентузијазам је инфективан, њихова је мисија света, немогуће је да се тај пелцер не накалеми и на вас када их чујете први пут. Траже од нас предедови да их следимо на њиховом путу који годинама табају за све нас.