БЛАГОВЕСТИ (грч: Ευαγγελισμός της Θεοτόκου), празник којим се прославља догађај ο коме говори јеванђелист и Апостол Лука (Лк 1,26-38). Тог дана се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће зачети од Духа Светога и да ће родити Сина Божијег као Сина Човечијег. Он ће бити Месија, Исус Христос (Помазаник) и Спаситељ света и човека. На празник Благовести, Богородица Марија је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је своју слободу употребила на зло и на радост ђавола, јер је погазила заповест Божију и директно утицала да човек и свет остану ван Божијег вечног живота. Богородица је своју слободу пројавила као љубав према Богу и као верна слушкиња ускликнула: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој“ (Лк 1,38). Једна је дакле затворила врата спасења, врата живота вечног, а друга их је отворила и тако постала највећа и најхваљенија жена од постанка до краја света. Због тога, Благовести улазе у ред највећих празника Цркве Христове.
Сигурна сведочанства о овом празнику налазимо тек у VII веку, иако беседе на овај празник срећемо још у IV веку. Икона којом се представља овај догађај приказује Богородицу Марију како седи на престолу и чита књигу (Свето Писмо), а Анђео благовесник стоји, држећи у руци крин, и исказује своје посланство речима: „Радуј се благодатна…“ На иконостасу се икона налази на Царским Дверима, и то тако да је на једном крилу двери Богородица, а на другом Арханђел Гаврило. Понекад, нарочито међу Словенима, Арханђел се као небески кнез слика у царском оделу. Међу најлепшим представама Благовести у византијској, па и светској уметности сматрају се оне из манастира Курбиново и Милешева.
Благовести могу да падну на Васкрс, и на Велики петак. И у једном, и у другом случају не изоставља се служба (Литургија) овог празника, а служи се Литургија Св. Јована Златоустог. Црквене песме за овај празник написали су: Свети Андрија Критски, Свети Јован Дамаскин, Свети Козма…
Народни обичаји
Док Благовести не прођу људи се још увек боје зиме. Време око Благовести, нарочито кад почне да пада снег или суснежица, зове се бабини козлићи, бабинијарци, бабини позајменици или бабини укоди. Народ слави Благовести као велики празник, па се може чути уверење да је толико велики празник да на тај дан ни птице у шуми не савијају гнездо. Светкују га највише жене због порода. Нероткиње одлазе у цркве и манастире, где су иконе посвећене Благовестима и моле се светој Богородици.
Опште раширено веровање је да се на овај дан треба умити у потоку или реци. Тимочком крајином овог дана по брежуљцима и пропланцима пале се ватре, а младићи и девојке играју око ње. На Благовести се сади паприка да би била блага. Од тог дана почиње сетва јарих жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари обрезују лозу.
Молитва Богородици за Благовести
О, Пресвета, Богоризабрана Дјево, Светога Духа Утешитеља, Свебеспрекорна Невесто, Божанскога Оца Небескога Кћери Најжељенија, пронађена усред трња света овога, као пресветли крин пресјајном добротом девства, да би била Безбрачна Чиста Мајка Сину Божијем. Чиме да Ти узвратимо у овај пресветли дан Благовести, у који си задивила Арханђела Гаврила безмерном красотом девства Твога и од њега си добила неисказану радост. Шта да принесемо Теби за све утехе Твоје, којима си обрадовала у овај дан сав свет видљиви и невидљиви, а највише пали род људски? Данас је почетак нашега спасења и јављање од века тајне: сада, дакле, Слово Божије тихо сиђе са неба као кап кише на земљу, и усели се у Твоју Благодатну утробу, и поста Тело ради нашега спасења. Зато данас Анђели ликују на небесима и сва творевина се весели и радује се празнујући почетак ослобођења нашег од трулежи у слободу славе деце Божије. Сада се радује женска природа ради пале Еве, којa послушавши змију роди женама бол и уведе неуздржану смрт. Tи пак, Дјево, разрешила си од тешкога ропства сав род човечански и слободом Христовом донела си поштовање женској природи, јер чистим девством опет си увела истинити живот и због тога жене, држећи девство јасно почињу да побеђују ђавола. Сада Адам ликује, видевши да се у овај пресветли дан испуни на Теби прва рајска благовест, јер семе женино сатире главу змије. Са њим сада ликује цео род човечански, јер Тобом, Пречиста, данас се уништи старо одвраћање Бога према људима, Бога си нам опет привела. Стога Те сада видимо као некада Јаков, као високу лествицу којом сиђе Бог на земљу и као прехвални мост који земаљске опет узводиш на Небо. Шта да Ти дамо, Царице неба и земље, за све ово, чиме си подарила неисказану радост палим и заблуделим људим Твојим. Све наше жртве и приноси су ништа пред величином доброчинстава Твојих. Само је једно угодно Теби: „срце скрушено и смирено“, које Син Твој и Господ наш „неће одбацити“. Због тога Те молимо: испуни нас предивном висином смирења Свога колико можемо примити, да би Ти принели у свесвети дан Благовести Твоје од Твојих, да у сваком добром делу не мислимо гордо, него да непрестано боравимо у смирењу. Украшени том првом врлином, у пресветли дан овога Твога празника у кротости и чистоти срца са Арханђелом Гаврилом да завапимо Теби: Радуј се, Благодатна, Радуј се Обрадована, Радуј се, Преблагословена, Господ је са Тобом, и Тобом и са нама у векове векова. Амин!
А. Перић