(АЛ)ХЕМИЈА – Јубиларни рођендански шоу једног Стрелца

Честитали смо Шелу педесети рођендан у Малом Балкану: СРЕЋНО СЕДАМНАЕСТО ЛЕТО! Другарица Драгана те претходне вечери рече: А сутра ћемо да се убијемо! Како је то гордо зазвучало! Наћулили смо уши Аца и ја, да нам не промакне име објекта. Атерирамо строго на време у Јанкову причу.

Молитва на довратку Јанкове приче

Славити рођендан у кафани је надахнуће за свакога ко се не пренемаже и не долази што је ред. Нигде лепших испарења алокохола и дима, грљење и љубљење у измаглици, као у сауни, док позитивне фреквенције скачу. Такво расположење раније је опевано прилично иронично: Видите ли, друге моје, тресе ли се дупе моје! Више не важе стихови из времена искључиво поштених жена, којима се догађало да роде ванбрачно дете, али се то крило, а не к’о данас што се ради. Јанкова прича је место само за специјалне душе, ко то уме да разуме. Незваним гостима место за врати, као оној честитој што је, уместо анђела, после смрти постала гуска, па је сви ударали вратима.

Домаћин; Горан Шешић, својски се побринуо да ништа не зафали. Конобар Јован муња. Зову га Јохан, не знам да ли је радио у Немачкој, а да би могао – могао би. Музика годинама увежбавана, Гога и његови сапатници. Далеко си, далеко си – песма је одскочна даска. Сви скачу: и они што пуше са цигаретом у руци, неко зграбио чашу, и они што жваћу – нема се времена за губљење; није сваки дан вашар. Аца помно снима и шаље др Небојши у Америку.

Задесила му се госпођа у близини, стиже порука: Готови смо и ја и ти. Следи опште грљење, све је загрљај. Музика не посустаје, похасила се: …нека иде животнови је почетак сваки нови дан. Не може ни без Цециних женских наиваца и невинашаца. Искористи моје мане … једно другом смо били све, прва љубав и пролеће – па све прошло. Како вече одмиче, оживљава сећање на срећу и пролеће. Загрли ме ти! Доста је суза било! Шта сад љубав има с тим, не волим те више, ћао! Јер за љубав треба имат душу, а нова љубав је баш та с душом. Безобразно су зелене те твоје очи… Моје срце остарити не сме/ Још сам жељна љубави и песме…ко је луд да остарииии!

 

Конобар Јован муња. Зову га Јохан, не знам да ли је радио у Немачкој, а да би могао – могао би.

Сетим се Швеђана. Дошли пријатељи, упадоше трубачи, а Магнус поморски капетан, прошао сито и решето, али ово видео није. Прво се препао, после опуштено пио вино из флаше. Има ли где да игра и пева све живо у кафани? Кад вам се поремети живот, сазнате како да га угодно проведете. Ма каква Европа… на свету нема то заједно сви на сто… да би угођај био потпун, иначе смо џаба кречили.

Касно је, ма где касно, још се први петли огласили нису. Браво Мима, чаробњак. Тек сад почиње урнебес: Ја без тебе не могу да живим Халидова. Од свитања…Харисова – надмећу се песме, утркују гости с новим наруџбинама. Запева и гошћа Циганка сам мала… Како без циганске надомак Шапцу! Сећамо се оне ноћи, па зима постаде топла и срцолика.

Леп свет лудује...

Леп свет лудује, да би Датум 24. новембар 72. остао запамћен. Драгана се испомаже даирама. Чаша се испије до дна, ноћ добија магијску моћ, па се све у њој сме. Хвала свима за љубав, остаде још пуно пожељених недопеваих песама. Сваки такав дан два су дана сећања. Мајко још једном роди ме! Новопечени педесетогодишњак привилегује песму Све ти дугујем, па тако плови својим морем, ми са њим.

Кад смо заједно, ничега нам мало, јастук нам пољана; дуги смо и широки. Ја својим морем пловим путујем, све мање тугујем, све више лудујем! – као да је у моју школу ишао кад је тако перспективан. Нек остане ова песма, нек се она стално пева… све док буде тако добрих пријатеља – распевану кафану треба опевати! Ето га весели чардаш: А ми смо боље свирали но што смо били плаћени… виолина, цика. Лети гудало… Косе пуне полена. Лом…

Гога пуши, нема везе и наши музичари су се радовали с гостима. Сви смо стреле у Стрелчевој руци. Удри бригу на весеље! Сањам како имам крила….. То је – то!

Ја својим морем пловим путујем…

Толико о Јанковој причи два дана после рођендана, 26.11.2022. Ратник светлости прославља своје победе! Шеле, кад год организујеш акцију поводом обележавања 24.11, важног датума у години, радо ћу се одазвати. Пријатељ мога пријатеља и мој је пријатељ! Добродошао за мој сто!

проф. др Анђелка Лазић

One thought on “(АЛ)ХЕМИЈА – Јубиларни рођендански шоу једног Стрелца

  1. Вечно одговарам касно, али страсно, спречена радозналошћу пред догађајима који ми срљају у сусрет. Од неких стотина дефиниција културе изабрала сам антрополошку , култура је начин живота, да не би типови из домена „јадан ја“ и „они су криви“ усрљали у хијерархију – културан некултуран па под термин „некултуран“ сврстали свако понашање пуно живота, заједништва и љубави. Мислим да песник рече: – Друмови ће пожелет лудака …тј боема (у мом преводу). Не бирамо да смо у праву, срећни смо!вратићемо се у ову и друге кафане, придружите се!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *